Синдром стечене имунодефицијенције (ХИВ/АИДС)

Синдром стечене имунодефицијенције (ХИВ/АИДС)

Синдром стечене имунодефицијенције (АИДС) је узнапредовали стадијум инфекције вирусом хумане имунодефицијенције (ХИВ – ом), који напада одбрамбене снаге организма, с послједичним развојем специфичних заразних и малигних болести.

 

Шта је ХИВ?

ХИВ је вирус који узрокује АИДС. ХИВ је вирус хумане имунодефицијенције, назив је настао од скраћенице енглеског назива „Хуман Иммунодефициенцy Вирус“.
ХИВ припада породици Ретровируса, који након уласка у људски организам напада специфичну врсту бијелих крвних ћелија, Т – лимфоците, у њима се умножи, уништава их и постепено доводи до слабљења имунитета. Према специфичним молекулима које се налазе на површини тих ћелија, оне се називају још и ЦД4 ћелије.

Како вирус ХИВ – а оштећује организам?

Када путем оштећене коже, кроз слузнице или директним уношењем (нпр. убод на иглу загађену заразним материјалом) ХИВ уђе у тијело, он улази у специфичну ћелију имуног система, Т-лимфоцит и ту ствара велики број копија вируса. Када унутар Т – лимфоцита настане велики број нових вируса, он прсне, ослобађа мноштво вируса у крвоток и пропада. Вируси улазе у нове Т – лимфоците и процес се понавља. На тај начин ХИВ постепено уништава све већи број Т – лимфоцита, што доводи до слабљења имунитета и доводи до појаве опортунистичких инфекција и одређених малигних болести. Иако ХИВ примарно напада специфичне ћелије имуног система, Т – лимфоците, он може директно оштетити и неке друге ћелије у тијелу (нервне ћелије, ћелије слузнице дигестивног тркта, итд.).

Две до четири недеље након уласка ХИВ-а у организам, настаје акутна ХИВ инфекција која се може манифестовати неспецифичним симптомима сличним грипу или мононуклеози који спонтано пролазе. Акутна ХИВ инфекција тада прелази у фазу асимптоматске ХИВ инфекције (ХИВ инфекција без симптома болести). Може проћи десет и више година, а да ХИВ инфициране особе немају симптоме болести, да изгледају и осећају се здраво. Међутим за све то време, имуни систем постепено слаби, и болест на крају прогредира у АИДС (узнапредовали стадијум ХИВ инфекције). Прогресија у АИДС није код свих ХИВ инфицираних особа једнака, код неких је период од акутне ХИВ инфекције до АИДС – а краћи, а код неких дужи.

ВИРУС ХИВ- а СЕ МОЖЕ ПРЕНИЈЕТИ СА ЗАРАЖЕНЕ ОСОБЕ НА НЕЗАРАЖЕНУ У БИЛО КОЈОЈ ФАЗИ ХИВ ИНФЕКЦИЈЕ.

Шта је АИДС?

АИДС је скраћеница од енглеског назива „Ацqуиред Иммунодефициенцy Сyндроме“, који у преводу значи синдром стечене имунодефицијенције.

Француска скраћеница за ову болест је СИДАсyндроме д ’имуноде́фициенциенце ацqуисе, а у преводу значи исто.

АИДС је крајњи и најтежи стадијум ХИВ инфекције узрокован тешким оштећењем имуног система. АИДС је заправо назив за скуп болести које се јављају као последица слабљења имунитета човека који је инфициран ХИВ-ом. Бројни микроорганизми с којима се човек свакодневно суочава и успешно их свладава, код АИДС болесника доводе до настанка широког спектра упалних болести, па болесник на крају умре од инфекције узроковане микроорганизмом (бактерије, вируса, гљивица, рикеција, итд…) која за здраве људе не представља неку опасност. ХИВ такође директно оштећује ћелије невног система чиме узрокује тешке неуролошке болести (ХИВ енцефалопатија). Особа која је инфицирана ХИВ-ом, не мора уједно имати и АИДС. Дијагноза АИДС-а се поставља на темељу броја Т – лимфоцита (ЦД4+ ћелија), као и присуства опортунистичких инфекција и малигних болести које су појављују током ХИВ инфекције.

Инфекција ХИВ – ом, као и касна манифестација инфекције, тј. АИДС, зараразна је болест, а као заразна болест, може се и спријечити.

 

Како се ХИВ преноси?

ХИВ се примарно преноси полним путем (аналним, вагиналним или оралним полним односом са зараженим партнером), иглама (разменом игала, шприца или прибора са зараженим особама при интравенској употреби дрога, тетоважом/пирсингом са контаминираном иглом), или са инфициране мајке на дете за време трудноће, порођаја илли дојења.

Три главна пута преноса ХИВ – а:

  • директним уносом крви заражене особе у организам незаражене особе;
  • незаштићеним полним контактом са зараженом особом и
  • са заражене мајке на дијете, током трудноће, порођаја или дојења.

Вирус ХИВ – а присутан је телесним течностима:

  • крви;
  • семеној течности;
  • вагиналном секрету и
  • осталим телесним излучевинама ако садрже примесе крви.

 

Како се ХИВ НЕ преноси?

ХИВ се НЕ преноси уобичајеним социјалним контактом, ваздухом, храном, водом и инсектима.

Безопасно је:

  • руковање, додиривање, грљење, разговор, боравак у истом простору с особом која је заражена ХИВ-ом;
  • сједење покрај особе заражене ХИВ-ом;
  • кориштење прибора за јело нпр, тањира, виљушке, кашике, чаша;
  • употреба пешкира и постељине;
  • кориштење базена, купки, WЦ шоља, справа у теретани, телефона;
  • додиривати предмете као што су новац, кваке, ручке у аутобусима, трамвајима, возовима;
  • ако ХИВ – ом заражена особа у близини Вас шмрца, закашље, дише изблиза, зноји се, плаче, кине, или Вас пољуби;
  • убод инсеката: комарца, крпеља, ваши главе;
  • добровољно давање крви или вађење крви у здравственој установи ради анализа.

Симптоми

Поред карактеристичних симптома: повишена тјелесна температура, губитак на тежини, дијареја, повећање лимфних чворова, промјене на кожи,  код особа инфицираних ХлВ-ом јављају се и опортунистичке инфекције. Као симптоми присуства ХИВ инфекције / АИДС-а присутне су и секундардне неоплазме и обољења централног нервног система. Како имуни систем заказује јављају се и први симптоми болести. У почетку, симптоми су благи, а како имунски систем пропада и симптоми се погоршавају, постају све озбиљнији.

Дијагноза АИДС-а се поставља на основу клиничке слике и епидемиолошких података, те детаљног испитивања имуног система. Антитијела на ХИВ јављају се 3 седмице до 3 мјесеца након инфекције.

Како се заштитити?

Зараза ХИВ-ом путем полног односа може се избјећи суздржавањем од полних односа, имајући полни однос само с једним партнером, који сам није заражен и нема полне односе ни са ким другим, или редовном и исправном употребом кондома.

Кориштење презерватива (кондома) у сексуалним односима значајно смањује могућност преношења полно преносивих болести. Препоручује се употреба кондома направљених од латекса с простором предвиђеним за ејакулат након ејакулације. Не препоручује се кориштење помоћних лубриканата попут вазелина и сличних јер могу оштетити кондом при чему би могло доћи до пуцања кондома, већ се препоручују лубриканти на воденој бази.

Особе склоне узимању опојних дрога интравенозним путем требају се суздржавати од дјељења игле с било киме, већ искључиво користити свој прибор, најбоље једнократне игле и шприце које послије употребе треба уклонити у посебне, зато предвиђене резервоаре.

Зараза ХИВ-ом путем крви може се избјећи смањивањем ризика за потребом трансфузије крви и то избјегавањем ситуација које би могле водити до тешких озљеда; употребом само нових и/или стерилизираних игала и шприца (за било какво убризгавање); примјеном основних мјера заштите и заштитне опреме (рукавице) приликом руковања крвљу или тјелесним излучевинама. Појачаним опрезом: никада не употребљавати туђе оштре предмете за личну употребу  (жилети, маказе, ножићи, грицкалице за нокте). Уколико се ради пирсинг  и/или тетоважа, мора се користити стерилизована  опрема.

 

Постоје неки лијекови и неке методе лијечења од којих је једна од најпознатијих комбиновање лијекова са протеинима и нуклеинским киселинама који смањују количину вируса у крви али већ једна пропуштена доза може довести до имуности вируса на лијек. Међутим  и та метода има великих минуса попут прољева и анемија, а и не показује се увијек успјешном. Непрестано се ради на новим лијековима и вакцинама  али  за сада нема формуле која би могла гарантовати  сигуран опоравак. За сада  је најважније информисати  људе о болести и потицање понашања у циљу избјегавња могућих извора заразе.